Dnevnik je bilježnica koja služi za pisanje osobnih tekstova koji su kronološki poredani. Mnogo ljudi piše dnevnike, iako je brojnost najveća u teenagerskoj populaciji. Pisanje dnevnika je korisno jer nas rasterećuje teških misli i stresa. Dokazano je da poboljšava čovjekovo psihičko i, s vremenom, fizičko zdravlje. U dnevnik možemo zapisati svoje najdublje misli i osjećaje, neku tajnu koju svim snagama čuvamo, ali je i silno želimo nekome povjeriti ili neki sočan trač koji nas kopka. No, nije sve tako sjajno. U dnevniku su naše najintimnije misli, stoga nije baš zgodno kada se netko u dosadi dohvati čitanja tvog dnevnika. U nekolicini slučajeva ukućani su susretljivi i shvatit će kada trebaš malo mira za pisanje, neće te zadirkivati i pokušavati vidjeti što pišeš, ali postoje i oni drugi slučajevi. Nepodnošljivi brat ili sestra, preznatiželjni roditelji u trenutku mogu postati špijuni. I što sada? Pisati dnevnik i biti u stalnom strahu ili ne pisati dnevnik i gomilati sve u sebi. Moj odgovor je, u svakom slučaju – pisati dnevnik! Papir može podnijeti više od čovjeka (i lakše se može uništiti). Pišite dnevnik i rasteretite sami sebe stresa koji je nagomilan u vama, pogotovo sada pred kraj polugodišta, kada svi nešto trebaju, ispravci se masovno pišu, na odgovaranje moramo biti konstantno spremni, a kod kuće očekuju izvrsne rezultate. Vjerujem da pisanje dnevnika može pomoći!
Petra Plivelić, 3. a
Dnevnik je bilježnica koja služi za pisanje osobnih tekstova koji su kronološki poredani. Mnogo ljudi piše dnevnike, iako je brojnost najveća u teenagerskoj populaciji. Pisanje dnevnika je korisno jer nas rasterećuje teških misli i stresa. Dokazano je da poboljšava čovjekovo psihičko i, s vremenom, fizičko zdravlje. U dnevnik možemo zapisati svoje najdublje misli i osjećaje, neku tajnu koju svim snagama čuvamo, ali je i silno želimo nekome povjeriti ili neki sočan trač koji nas kopka. No, nije sve tako sjajno. U dnevniku su naše najintimnije misli, stoga nije baš zgodno kada se netko u dosadi dohvati čitanja tvog dnevnika. U nekolicini slučajeva ukućani su susretljivi i shvatit će kada trebaš malo mira za pisanje, neće te zadirkivati i pokušavati vidjeti što pišeš, ali postoje i oni drugi slučajevi. Nepodnošljivi brat ili sestra, preznatiželjni roditelji u trenutku mogu postati špijuni. I što sada? Pisati dnevnik i biti u stalnom strahu ili ne pisati dnevnik i gomilati sve u sebi. Moj odgovor je, u svakom slučaju – pisati dnevnik! Papir može podnijeti više od čovjeka (i lakše se može uništiti). Pišite dnevnik i rasteretite sami sebe stresa koji je nagomilan u vama, pogotovo sada pred kraj polugodišta, kada svi nešto trebaju, ispravci se masovno pišu, na odgovaranje moramo biti konstantno spremni, a kod kuće očekuju izvrsne rezultate. Vjerujem da pisanje dnevnika može pomoći!
Petra Plivelić, 3. a